Дана 17.12.2019. године ступио је на снагу Закон о измјенама и допунама Закона о геолошким истраживанјима Херцеговачко – неретванског кантона („Службене новине ХНК“, број: 8/19).
Чланом 14. наведеног закона прописано је слиједеће:
„(1) Привредно друштво – инвеститор које је, даном ступанја на снагу овог Закона, извршило детаљна геолошка истраживанја на основу одобренја за извођенје геолошких истраживанја, а није израдило елаборат о класификацији, категоризацији и прорачуну резерви минералне сировине и/или није након израде елабората поднијело Министарству захтјев за издаванје рјешенја којим се потврђује количина и квалитет минерлане сировине, обавезно је у року од 60 дана од дана ступанја на снагу овог Закона Министарству доставити елаборат о класификацији, категоризацији и прорачуну резерви минералне сировине и захтјев за издаванје рјешенја којим се потврђује количина и квалитет минералне сировине.
(2) У случају да привредно друштво – инвеститор из става (1) овог члана не поступи по одредби става (1) овог члана, сматрат ће се да је одустало од геолошких истраживанја која су му била ододбрена.
(3) Привредно друштво – инвеститор које, даном ступанја на снагу овог Закона, има рјешенје о потврђиванју количина и квалитете минералне сировине, а Министарству није поднијело приједлог за додјелу концесије за експлоатацију минералне сировине на коју се то рјешенје односи у року од двије године од дана правоснажности рјешенја, или ако је поднио приједлог за додјелу концесије и по проведеном поступку му се није додијелила концесија, обавезно је у року од шест мјесеци од дана ступанја на снагу овог Закона Министарству доставити приједлог за додјелу концесије за експлоатацију минералне сировине на коју се то рјешенје односи.
(4) У случају да привредно друштво – инвеститор из става (3) овог члана не поступи по одредби става (3) овог члана, Министарство ће поступити по одредбама члана38а. Закона.
(5) Министарство ће рјешенјем утврдити престанак важенја рјешенја о потврђиванју количина и квалитете минералне сировине оном привредном друштву – инвеститору којем се не додијели концесија по проведеном поступку додјеле концесије који је започет прије ступанја на снагу овог Закона.“
Члан 38а. Закона гласи:
(1) Рјешенје о потврђиванју количина и квалитете минералне сировине престаје важити ако привредно друштво – инвесититор у року од двије године од дана правоснажности рјешенја не поднесе надлежном органу приједлог за додјелу концесије за експлоатацију минералне сировине на коју се то рјешенје односи, као и ако му се по проведеном поступку за додјелу концесије не додијели концесија.
(2) Престанак важенја рјешенја о потврђиванју количина и квалитете минералне сировине утврђује се рјешенјем које доноси Министарство.
(3) Елаборат на основу којег су потврђене количине и квалитет минералне сировине рјешенјем из става (1) овог члана, не може бити предмет поновне ревизије, нити основ за провођенје поступка издаванја рјешенја којим се потврђује количина и квалитет минералне сировине нити поступка уступанја резултата изведених геолошких истраживанја другом привредном друштву – инвеститору.