ARHIVA VIJESTI

На дневном реду сједнице Градског вијећа Мостара одржане 30. јануара 2025. године, нашли су се захтјеви за даванје мишљенја/сагласности о приступанју додјели концесије за обављанје производнје електричне енергије изграданје електроенергетског објеката. Имајући у виду расправу која се водила на истој сједници на ову тему,те констатације градских званичника, како на сједници и након сједнице, у јавности, се може стећи погрешан закључак - да је добиванје концесије за обављанје електропривредне дјелатности коначни документ за изграднју и пуштанје у рад соларних постројенја. Дужни смо упознати јавност са цјелокупним поступком који је потребно провести за пуштанје у рад фотонапонских електрана.

Министарство привреде ХНК/Ж је надлежно за провођенје поступака додјеле концесије за обављанје електропривредне дјелатности производнје, пријеноса и дистрибуције електричне енергије изграднјом електроенергетских објеката инсталисане снаге веће од 23,1 кW.

Поступак по приједлогу за додјелу концесија за напријед наведени предмет регулисан је Законом о концесијама Херцеговачко – неретванског кантона/жупаније („Службене новине ХНК/Ж“, број: 1/14, 7/16, 6/18, 9/19 и 1/21, хттпс://привредахнк.гов.ба/прописи/закони/) и Правилником о приједлогу, документацији и поступку за додјелу концесије за обављанје електропривредне дјелатности производнје, пријеноса и дистрибуције електричне енергије изграднјом електроенергетских објеката инсталисане снаге веће од 23,1 кW („Службене новине ХНК/Ж“, број: 7/21, хттпс://привредахнк.гов.ба/прописи/правилници/).

Чланом 13. став (6) Закона о концесијама Херцеговачко – неретванског кантона/жупаније прописано је да уколико додјела концесије није у складу с просторно планском документацијом поднесени приједлог за додјелу концесије неће се разматрати, о чему ће се подносиоцу захтјева доставити обавјештенје, без права на подношенје приговора. Сходно наведеној одредби, Министарство, по примљеном приједлогу за додјелу концесије, упућује одговарајућој служби града/опћине захтјев за даванје информације да ли је предмет концесије усклађен са просторно планском документацијом. Утврђиванје усклађености предмета концесије са просторно планском документацијом је полазна основа за утврђиванје могућности наставка поступка додјеле концесије.

Чланом 8. став (2) и чланом 28. став (5) Закона о концесијама ХНК/Ж прописано је да је прије доношенја одлуке о приступанју додјели концесије и одлуке о додјели концесије (које доноси Влада ХНК/Ж као концесор) надлежно министарство обвезно прибавити сагласност јединице локалне самоуправе на чијој се територији налази предмет концесије о интересу јединице локалне самоуправе за додјелу предметне концесије. Дакле, градско/опћинско вијеће је дужно да се по питанју концесије одреди о интересу јединице локалне самоуправе, а не о усклађености предмета концесије са просторним планом, јер се усклађеност са просторним планом утврђује како је горе наведено.

Такођер, чланом 8. став (3) Закона о концесијама ХНК/Ж прописано је да уколико јединица локалне самоуправе у року од 45 дана од дана подношенја захтјева за даванје сагласности, не достави надлежном министарству сагласност или акт којим се не даје сагласност, сматрат ће се да је сагласност дана, уколико је додјела предметне концесије усклађена са просторно-планском документацијом за локацију на коју се приједлог односи. Ово Министарство, на основу наведене одредбе, градском/опћинском вијећу, упућује захтјев за даванје сагласности о интересу града/опћине за додјелу концесије, у којем се обавезно скрене пажнја на одредбу члана 8. става (3). Обзиром да се у досадашнјој пракси више пута  дешавало да градско/опћинско вијеће у прописаном року не разматра захтјеве за даванје сагласности, ово Министарство у претходном периоду, осим напомене на члан 8. став (3), такођер наглашава изначај додјеле концесије и за јединицу локалне самоуправе, те да је важно да се исти уврсти у дневни ред сљедеће сједнице градског/опћинског вијећа.

У смислу наведених прописа, концесија се издаје, односно уговор о концесији се закључује прије издаванја грађевинске дозволе, са изузетком примјене члана 62а. Закона о концесијама ХНК/Ж, који се односи на прелазне одредбе закона - електроенергетски објекти изграђени прије настајанја законске обавезе закључиванја уговора о концесији (који, дакле, посједују грађевинску дозволу). Ово правило вриједи без обзира на то у чијем власништву се налази земљиште на којем се планира градити електроенергетски објекат.

По питанју документације која се подноси уз приједлог за додјелу концесије, обавезно се доставља правоснажна урбанистичка сагласност и правоснажна околинска дозвола које се односе на предмет концесије. То значи да се приједлог за додјелу концесије не може разматрати без доставе напријед наведених аката, а који су уско везани на просторни план, односно утицај предмета концесије на околину. Дакле, поступци додјеле концесије из надлежности овог Министарства воде се сходно одредбама напријед наведених прописа, те уз активно учешће других органа који су на директан или индиректан начин повезани са предметом концесије.

Уговором о концесији регулишу се права и обавезе  уговорних страна (концесора и концесионара). То је облигациони однос чије постојанје прописује Закон о концесијама Херцеговачко – неретванског кантона/жупаније као један од услова за обављанје концесионе дјелатности. Имајући у виду шта је предмет концесије – обављанје дјелатности изграднјом електроенергетског објекта, затим имајући у виду надлежности овог органа када га посматрамо као даваоца предметне концесије, уговор о концесији није доказ о ријешеним имовинско-правним односима, нити је доказ о прав у грађенја фотонапонске електране. Уговором о концесији, дакле, не стиче се право на кориштенје земљишта (без обзира у чијем је власништву), већ се стиче један од услова за право на обављанје дјелатности производнје, пријеноса и дистрибуције електричне енергије. Закључени уговор о концесији доставља се надлежном земљишнокнјижном уреду за упис забиљежбе у Ц-теретном листу постојанја уговора о концесији. Постојеће право власништва на земљишту након потписаног уговора остаје непромијенјено.

Уговором о концесији се такођер не даје право на промјену  намјене земљишта, нити право грађенја, нити дозвола за обављанје електропривредне дјелатности. Промјена намјене земљишта, право на грађенје и право на обављанје електропривредне дјелатности стиче се издаванјем дозвола, прописаних посебним законима који регулишу област предмета концесије, а које издају други надлежни органи. Тако се уговором о концесији Концесионару прописује да овај Уговор није довољан да би Концесионар могао обављати предмет концесије на одређеном локалитету, те ће Концесионар у сврху реализације Уговора прибавити све прописане одговарајуће дозволе и одобренја од надлежних органа.

Даље му се прописује да је обавезан обављати дјелатност предмета концесије у складу са условима и стандардима за обављанје дјелатности који су прописани свим законским прописима који регулишу област електричне енергије и изграднје електроенергетских постројенја, као и да су законски прописи и стандарди који регулишу питанја грађенја, заштите околиша, шумарства и пољопривреде (ако је земљиште по нарави шума или пољопривредно) такођер обавезујући за концесионара. Усмислу овог Уговора, дозволе/сагласности означавају све дозволе, лиценце, сагласности или одобренја издате од надлежних органа, које су потребнеза обављанје предмета концесије, а Концесионар их је дужан овом органу доставити по нјиховом прибављанју.

По питанју Одлуке Уставног суда Босне и Херцеговине којом се Одлука о промјени намјене шумског земљишта и привременом кориштенју шумског земљишта у друге намјене Владе Федерације Босне и Херцеговине проглашава неуставном и ништавном, као и Закључка Владе Федерације БиХ, број: 1643/2023 од 15.11.2023. године, којим се прописује да се промјена намјене пољопривредног и шумског земљишта у власништву државе Босне и Херцеговине неће вршити до доношенја закона о државној имовини, иако Министарство није надлежно за ове области, јер на примјену наведених одлука су обавезни органи којима је у надлежности издаванје дозвола за промјену намјене шумског/пољопривредног земљишта, као и органи надлежни за издаванје грађевинских дозвола, Министарство се о наведеној проблематици обратило Комисији за државну имовину, као и федералном и кантоналном министарству надлежном за пољопривреду и шумарство, Уреду за законодавство Херцеговачко – неретванског кантона, те је и Влади Херцеговачко-неретванског кантона као концесору доставило информацију, а ради сагледаванја станја и одређиванја о даљим раднјама у поступцима који се воде пред овим органом.

Табеларни преглед слиједа поступака

Дакле, концесија је само један од поступака којем претходе и који је условљен другим поступцима (просторни план, урбанистичка сагласност и околинска дозвола) и након којег слиједе такођер други поступци (грађевинска, употребна и дозвола за производнју електричне енергије).

Из ове табеле се може несумнјиво закључити да се ради о веома сложеном и дуготрајном процесу чији један мали дио чини и поступак у Министарству привреде херцеговачко-неретванског кантона/жупаније. С тим у вези, Министарство већ дужи временски период разматра могућности поједностављенја овог дијела процеса. При томе наглашавамо да ово поједностављенје не значи погодованје инвеститорима, него сманјенје административних намета и бирокрације, а све у циљу бољитка цијеле заједнице.